Moto Trip Croatia Portal udruge Moto Trip Croatia
Pozdrav draga ekipo. Ja sam nova na vašoj stranici i nova u svijetu motora (za sada kao suvozačica suprugu), ali obožavam vašu stranicu i puno nam pomaže vezano za neke izletiće. Dobila sam želju poslati vam našu priču jer već par dana pratim obavijesti vezano za vaš event na Rabu…. pa krenimo. Moj suprug je veliki zaljubljenik u motore još od malih nogu i nekako je cijelo djetinjstvo bio u motorima, neki APN-ci i motori po 50, 125 kubika… ništa ozbiljno.
Onda je došao faks, posao, ja, djeca, krediti i ta ljubav prema motorima je ostala samo neka skrivena patnja, jer nikada nije bilo novaca, nije bila prilika i kako to već ide… znate ono, ŽIVOT.
Godinama sam gledala kako se okreće za svakim motorom na cesti i tiho pati, nikada se nije žalio, ali ja sam znala da se on te ljubavi odrekao zbog djece i mene.
I onda se prije tri godine nešto promijenilo…. Djeca porasla, krediti se neki otplatili, ja našla bolji posao i odlučila suprugu za 39. rođendan pokloniti vozački za motor uz obećanje da će do 40. rođendana kupiti motor. I tako je i bilo, položio ispite, odradio vožnju i našao motor. Najljepšu Yamahu MT 09 ??. Otišli on i frend iz Karlovca u Makarsku po motor, frend se morao vraćati s motorom za Karlovac jer suprug još nije položio vozački. Stigao motor u garažu, čeka se vozačka, a on za to vrijeme samo obilazi oko motora i briše ga ?
Da bi stvar bila gora već je i zima pred vratima…ali nema veze motor je tu. Stiglo i proljeće i krenuo motor na cestu, prvo suprug sam, a onda se nakon nekog vremena i ja pridružila, pa se počeli vozit u društvu, obišli nekoliko moto susreta i baš se nauživali. Pošto smo se već malo ohrabrili odlučili mi na jednu dugu turu, sami bez ikakvog društva i isplanirali da idemo kod prijatelja na Rab na jedan dan. Suprug komentira da mora mijenjati zadnju gumu i da još odradimo turu na Rab i onda kupuje novu gumu.
Nedjelja ujutro 14.08. u 7:00 krenuli mi lagano starom cestom prema Rabu… Toplo vrijeme, cesta idealna, putem srećemo sve više i više bajkera jer dan je izmišljen za motore i još je produženi vikend, Velika Gospa drugi dan.
Putem imali nekoliko kratkih stanica, sendvić kava i tako to i lagano starom cestom do trajekta za Rab. Uživali u vožnji po Rabu, našli se sa prijateljima, ručali, kupanje i prije povratka oni nas odveli na vrh Kamenjak….. a cesta do gore ajmeeee…. strmo, sve izbrazdano i hrpa kamenja. Čim smo došli na vrh i vidjeli pogled zaboravili na cestu.
Spustili se natrag u Rab pozdravili se sa prijateljima i krenuli na trajekt za kopno. Došli mi u trajektnu luku, ja pošla kupiti karte i vraćam se natrag prema suprugu i vidim da on nervozno kruži oko motora i drži se za glavu. Kad sam došla bliže pokazuje mi gumu, a ono zadnja guma poderana tako jako da se naziru već lagano konci….. Panika na najjače, sami, neiskusni još uvijek…. ali dobro. Ajmo se sabrat pa da vidimo što ćemo. Idemo prvo na kopno. Suprug sa trajekta zove kuma koji je odrastao u Senju da pomogne nekako, zove kum ljude po Senju, ali bez rezultata. Ja vidim kamion na trajektu od Lagermaxa i idem molit dečke da utrpaju nas i motor u kamion i ostave nas u Karlovcu (idu za Zagreb) međutim ne pristaju, ispričavaju se ali ne smiju, boje se policije i tako to… Ok šta dalje???
Silazimo sa trajekta oko 18:00h i dogovorimo se da ćemo putem do Senja lagano vozit i tražit nekog vulkanizera u kući koji baš ima gumu za naš motor i promijeniti će nam ju u nedjelju popodne…. Da, kako da ne (hahaha)
Nemamo više nikakve ideje, a opcija da se motor ostavi i ide busom ne dolazi u obzir, suprug je već počeo padati u nesvijest od same pomisli na to ??
Stanemo u nekom kafiću, popijemo kavu i napravimo plan da nastavljamo put prema Karlovcu, lagano starom cestom i ono vozit ćemo se 50-60 na sat pa ako se ne daj Bože što dogodi spremni smo brzo spustiti noge na cestu ?? (znam glupa ideja).
I tako obukli mi reflektirajuće prsluke i krenuli lagano, mrak već pada, a nas po cesti pretiču svi i auti i motori i šleperi i sigurno si misle…gle ove budale što rade tako daleko od Karlovca a voze se ko bakice. Sati prolaze mi se vozimo lagano i čini mi se da ovaj put nema kraja. Kroz Delnice se već pošteno tresemo od zime, ali ne odustajemo. Mrkli mrak, nema javne rasvjete, ne znam jer mi više zima ili me strah. Moja mama već očekuje da smo doma (inače ludi od straha svaki put kad odemo s motorom negdje) i da se ona nebi brinula ja šaljem poruku da smo mi već došli doma i da je sve ok, kao da mama ne brine, a mi do kuće još cca 2 sata vožnje. Sada me više nije strah mraka i nije mi hladno, sada me strah da se nešto ne dogodi, a ja mami javila da smo doma (da, imam 37 god. i još se bojim mame ??)
I tako malo po malo stigli mi i do Bosiljeva. Stajemo, opet ja pušim i popila bi pivu rađe nego Boga vidjela ali ajde izdržat ću još malo. Stigli smo u Karlovac iza pola noći… Ljudi moji, kako je to bio dobar osjećaj.
Skinuli svu opremu, otvorili si pive i nazdravili za najluđu moto avanturu do sada. I da, suprug je odmah naručio novu zadnju gumu.
Pozdrav od Nine iz Karlovca i nadam se da se vidimo na Rabu (ovaj put sa novom gumom).